а̀га,* m. (voc.а̏го, gen. pl.а́га̑) der Aga (Herr), dominus. cf.[vide]господар.
Речник косовско-метохиског дијалекта
1.а̏га, а̏ге и аге̑ м.чифлик сајбија. Сада титула за неписмена Турчина, за разлику од ефенди, који се назив даје писменом Турчину.В.а̀га.
2.а̑га, а̄ге̑ м.у многим породицама до ослобођења по варошима на Косову тако су звала деца оца. И по селима и по варошима тако су ословљавале млађе жене старије мушкарце у задрузи или друге сроднике њиховог мужа. Етимолошки је и ова реч истог постања као и она претходна и биће да је њен хипокор.:Мо̑ј а̑га је доша̏о. — Да ка̑жем а̄ге̑.Пришт. — Ага Урош, а̑га То̑за. — В.а́го2), RЈА. 1 а́ga.
Речник говора Прошћења
а̏га, -е̄, м. — турски велепосједник, господар који искоришћава туђу радну снагу.