Српски рјечник

1. а̑л[*], а́ла m. vide биједа, напаст: ал те нашао! Но да видиш ала и белаја.
2. а̏л,* adj. indecl. vide ружичаст.

Речник косовско-метохиског дијалекта

1. а̑л прид. непром. црвен: Исце̑пам ги а̑л кафтана. Прил. (н.п.). — Ал папри̏ка; а̑л бибе̑р. Од тур. al прид. затворено, сјајно ружичаст, као им. значи светло црвена боја.У В. 2 а̏л у значењу ружичаст , у RJA. 2.а̏л, румен, ружичаст.
2. а̑л, а̑ла м. стање, имовно стање, фиг. јад, беда: На̏шему а̑лу и на̏шему ја̏ду. БМ.Кака̑в му је а̑л?Види̏ш ли у који̑ је а̑л доша̏о. Од арап. hal им. стање; имовно стање; тешкоћа, брига, туга.У В. 1 а̑л, а́ла, v. биједа, напаст, у RJA. hal. Исп. у RJA. 2. aval и 1. avala.
3. а̏л 1. у значењу или: А̏л да да̑м, али на опу̏ти опа̑нце. Пећ.2. је ли: А̏л је боле̑ћ? Кл.У В. овог значења нема, у RJA. 1. а̏л 1. јер и 2. али, где су и примери наведени.

Речник говора Прошћења

а̂л, , м.који је слаб, мршав.Нема од шиљежи ништа без ала.