Српски рјечник

1. а̀ман[*], т. ј. чини ми се: аман то ће бити.
2. а̀ма̑н!* interj. Pardon! Gnade! noli me occidere, serva me [cf. хеман (еман)]: Аман мало, пашини џелате.

Речник косовско-метохиског дијалекта

ама̏н и а̄ма̏н узв. вај, авај: Ама̏н, за бо̏жи а̑тар, немо̑јте тако̑! БМ.Ама̏н, и̏ма ли кога̑, да ви̏ди ова̑ј рези̏льк?!Ама̏н, зама̏н не̏ма, и̏ма да се пла̑ти.Кра̑сна је ћи aма̏н Бо̏же!Ама̏н Бо̏же, што награ̄ди̏ше љу̑ди!О̀ф aма̏н (у песмама често као рефрен). Арап. етап, тур. атап безбедност, спасење; узвик за помоћ, молба за опроштај: Aman allah Бог нека му да спасење! В.1. а̀ман 2. а̀ма̑н.

Речник говора Прошћења

а̏ма̄ну служби узвика; тражење милости, опроштења.Аман, помагајте, људи, помозите.