Српски рјечник

ама́нат[*], m. Ц. г.) 1. vide аманет. 2. Црногорци се куну и заклињу аманатом: аманата ми Божјега! Кад другога кога заклињу онда се у говору често та изостави, па се говори н. п. амана ти (мјесто аманата ти).

Речник дубровачког говора

а̀манат, а̀ма̄нта м ген. мн. а̀мана̄та̄ (тал. amante) љубавник.Ѝмала је о̀на не̏колико̄ а̀мана̄та̄ при̏је ње̏га.