ама́нет,* [аманат1] m.anvertrautes Pfand, depositum: аманет ти Божји моја дјеца; оставио код њега новце на аманет; изио туђ аманет; Аманет ти моја царевина | И аманет мој нејак Урошу.
Речник говора Прошћења
ама́нет, -а, м. — последња порука, жеља, повјерење, завјет, светиња. — Аманет ти божји, ућути.