Српски рјечник

а̀ја̑т[*], аја́та, m. vide хајат.

Речник косовско-метохиског дијалекта

а̏јат, а̏јата м. трем, ходник, простор између куће и капије који је под кровом: Немо̑ да седи̑ш у а̏јат, зе̑пшћеш. Од арап. hijet м. што је у јед. значило зид, дувар, мн. hajat.У В. а̀ја̑т, ajа́та, у RJA. hа̀jȃt, hajа́ta м. У В. oвa реч је синоним са вајат, клијет, те се по значењу нешто разликује од значења које ова реч има у овом дијалекту.
а̏јат, а̏јем несвр. 1. марити: Чује тек не а̏је.Мло̏го а̏је за ма̑јку.Тако̑ што а̏је, што је боле̑ћ на сво̏је, не може се ка̄за̏т.2. придићи се после болести, бити боље: Ка̏ко је бо̄ни̑к? — Не а̏је, фа̑ла бо̏гу!Оно̑ де̑те не̏ аја ли, што бе̑ше бо̑но? Пришт.Ка̏ко је тај ва̏ш бо̄ни̑к? — По не а̏је ма̏ло.У В. ха̏јати [ајати], је̑м са значењем: марити.