Српски рјечник

1. ба̑к, m. (понајвише се говори pl. ба̑ци) тако жене тепајући зову зубе у мале дјеце, кад им почињу ницати (мјесто бак говори се и баук, и баучак, а у Боци вучићи), Kinderwort für Zahn, dens sermone infantium.
2. ба̏к, m. (у Хрв.) vide бик [1].

Речник говора Прошћења

ба̏к, -а, м. — неушкопљен, неујаловљен во. — Бак ми је крепо и нијесу ми краве водиле.