Српски рјечник

би̑к, би́ка (бѝка) m. [cf. 1 бика] 1. der Stier, taurus [cf. 2 бак]. 2. Сријему) лукова прорашљика, der Saamenstengel (bei Zwiebel), germen cepae. cf. бачва [2], [вретено 3, цволика, цима].