бала̀бан,* m.1.назеба, кихавица, der Schnupfen, gravedo, pituita. [videназеб]. 2.in einem Liede als Schwimpfwort gegen den Hahn, convicium im gallum gallinaceum: Иш, кокоте балабане.
Речник косовско-метохиског дијалекта
балаба̑н, а м.Шемсуддин Сами у свом тур. речнику каже за ову реч да је бугар. порекла, не знам по чему. Иначе и у тур.balaban им. као и у овом дијалекту значи несразмерно висок, кракат човек,
живинче, домаћа птица и сл.Ја сам дететом у Вучитрну слушао како деца певају роди која шестари у висини песму:Штр̏к, штр̏к, балаба̑н, покри̑ но̏ге под вага̑н, да ти ји не види Карима̑н! — У В.бала̀бан м. 2) и у RJA. 1. balàban, м.
Речник говора јужне Србије
балаба́н м(тур.balaban)1.крупан и снажан човек, обично незграпан.2. најкрупнији ован у стаду (Мали Трновац).