ба̀ндије̄ра ж (тал. bandiera) застава. – Ка̏(д) су ста̏вили ба̀ндије̄ре? изр. обр̀нут (окре́нут) ба̀ндије̄ру прећи у други табор, придружити се другој, најчешће противничкој страни. – Гле̏да̄ о̏кле вје̏тар пу̑ха̄, па о̀брне̄ ба̀ндије̄ру. sette bandiere талијански атрибут који се придјева Дубровчанима зато што су, вјешто балансирајући међу великим државним силама, успјели да стољећима сачувају своју самосталност; тај израз се сад употребљава за превртљиву особу, која се лако прилагођава новим условима, нарочито ако су за њу корисни. – О̑н је sette bandiere, о̀брће̄ се како вје̏тар пу̑ха̄.