ба́цити, ба̑ци̑м [бачити] v. pf.1.werfen, jacio [cf.врљити, машити1, трућити, турити1, ринути1, 2хитити (итити)]. 2.пушку, losschiessen, emitto ictum (највише се говори избацитипушку, и за то кад ко рече: баци неко пушку, други му одговори у шали: а ти иди те је узми). 3.око на што, seine Augen werfen auf etwas, es merken, oculos conjicio. cf.окомити[2]