пу̏шка, f. (pl. gen.пу̏ша̑ка̑) 1.das Schießgewehr, telum jaculatorium: мала, Pistole; дуга, Flinte; auch die вјетрењача[3](Windbüchse) ist eine пушка. 2.без пушке н. п. дао или узео град, т. ј. да није ни једна пушка пукла, ohne einen Schuß, oppidum traditum recipere.
Речник косовско-метохиског дијалекта
пу̏шка, е ж.: Тури̏ћи ме̏ћу пу̏шке. — Свӯ но̑ћ су ноћа̏с пу̏цале пу̏шке. — Дуга̑чка пу̏шка(тј. пушка која се не носи у силаву или за појасом или у кубурлији). — Ма̑ле пу̏шке(тј. пушке које се у силаву, за појасом носе). — У ДК., у једном запису из 1779 год. у Девичу стоји:Пакъ пꙋшкꙋ малꙋ – ѡстала ꙋ нега. — У поређењима: Пра̏в кај пу̏шка. — До̏шла је го̏ла кај пу̏шка. — Ово̏ме Да̄ве̑ Кикире̏зу пу̏че пу̏шка, отка̏ко у̏лезе измећа̑р код Ши̏шка (исп.пу̏ћ). — По неки пут реч пу̏шка значи момак, борац, одрасла мушка глава: Рам-Љута̏н пресе̏као пампу̑рски пу̑т сас преко стојпедесе̑т пу̏шака. — У В.пу̏шка ж.