Српски рјечник

ба̀шлук,* m. 1. у варошке преслице оно горе на што се повјесмо навија (а сеоска је преслица самотвора, па је мјесто башлука горе као лопатица), der Rocken, colus. 2. оглавар коњски, der Halfter, capistrum. [vide оглав].