РАСКОВНИК  Речници  Исечци  Претрага  Мапа  О нама Пријави се
  РАСКОВНИК

Српски рјечник

о̏гла̑в, m. der Theil der Pferdrüstung, der am Kopf desselben befindlich, lora capitis equi. cf. [башлук 2], оглавар, оглавина [2], оглавник.

Речник говора Прошћења

о̏гла̄в, -а, м. — дио улара који се натиче коњу на главу. — Скини оглав с коња и стави га на самар.