Српски рјечник

ба̑шча,* f. 1. градина, Garten, hortus [vide врт]. 2. шљивик, или оно мјесто куд су посађене јабуке и крушке, Obstgarten, hortus. [cf. крушик, шљивик].

Речник косовско-метохиског дијалекта

ба̑шча, е ж., в. бајча: Па до̑ђе у ба̑шчу Маму̏д бе̏гову.У В. ба̑шча ж. 1), у RJA. bȃšča ж.

Речник говора Прошћења

ба́шча, -е̄, ж.1. воћњак, шљивик, мјесто засађено разним воћем. 2. врт гдје се гаји разно поврће.