Српски рјечник

ба̏јалица, f. die Zauberin, incantatrix. [cf. бахорица, врачара 2, врачарица, гатара 2]. Пјевају како се у сватовима (кад се женио бунгур челебија тараном ђевојком) разбољео купус на сланини, па му довели проју бајалицу да му баје: Проја баје, купуса нестаје.