Српски рјечник

1. бе̏г, m. 1. Art Adel, dem Fürsten entsprechend, nobiles quidam Turcarum: Живи као бег на Херцеговини. 2.  у Дубровнику реку свакоме човјеку кад хоће да покажу да га поштују, der Herr, dominus. vide господар, cf. бан. 3. (у Хрв.) vide младожења.
2. бе̑г, m. (ист.) vide бијег.

Речник косовско-метохиског дијалекта

бе̏г, а м. поред обичног значења у овом диалекту тако се каже клип кукуруза са црвеним зрнима. — Овог значења нема ни у В. ни у RJA.

Речник говора јужне Србије

бег м (тур. bey) титула у Турској (војна и цивилна). Бег је био поседник једног или више села. Међутим, и једно село могло је да буде подељено на више бегова. „Жи́ви како бег.” „Бу́ди ми́рна, бе́ла бу́ло, / бег ће да ти до́ђе” (нар. пес.) (Клиновац).

Речник дубровачког говора

/ бе̏г / изр. жи́вӣ ко бе̏г каже се за онога ко је добро ситуиран или коме све угађају да би му живот био угоднији. – О̀тка(д) се вра́тијо и̏(з) свије̄та и ожѐнијо, жи́вӣ ко бе̏г.

Речник говора Прошћења

бе̏г, -а, м. — велепосједник, племић.