Српски рјечник

бѐла̑ј,* бела́ја, m. der Unfall, das Unglück, malum, vide биједа, cf. зло: белај! ударио сам на белај; Но да видиш ала и белаја.

Речник дубровачког говора

бѐла̄ј, а́ја м зло, биједа, неприлика, ђаво.Ко̀јӣ ти је бѐла̄ј па зо̀ве̄ш у о̀ва̄ до̏ба?Да̑ј му све̏ што и̏ште̄, нѐка га бѐла̄ј но̏сӣ!

Речник говора Прошћења

бѐла̄ј, -а́ја, м.ђаво, несрећа, зло, невоља, патња, мука.