Српски рјечник

белѐгија,* f. vide гладилица.

Речник косовско-метохиског дијалекта

белеги̏ја, е ж. нарочити камен за оштрење сечива ножа, бријача и сл. За оштрење косе, секире не служи белеги̏ја, него бру̑с. У Пећи код кујунџија се тако зове један алат. — У В. белѐгија ж., у RJA. 1. belègija ж.