Српски рјечник

бѝса̑г, биса́га m. (pl. биса́зи) Ц. г.) бѝсаге, би̏са̑га̑, f. pl. der Quersack, mantica [cf. егбе, егбета].

Речник косовско-метохиског дијалекта

би̏саг, би̏сага м. једна торба на бисазима: Напуни̏јо о̏ба би̏сага.У В. бѝса̑г, биса́га м. RJA. bìsȃg, bisága м. 1.

Речник говора јужне Србије

биса́г м (мн. биса́д̂зи) (лат. bissaccus) бисага. „Та́тко једа́н биса́г на́пуни сас кру́шке, а дру́ги сас ја́буке” (Преображење).