Српски рјечник

бијѐсан, сна, сно (би̏јесни̑, на̑, но̑, comp. бје̏шњи̑adv. би̏јесно) adj. (јуж.) 1. wüthend, rabiosus [cf. горопадан, махнит 2 (манит), смушен]. 2. übermüthig, superbus, insolens: силан и бијесан. [vide охол].

Речник говора Прошћења

бијѐсан, -сна, који је бахат, снажан, јак, који се свуд снагом истиче.Не ударај на бијесна чоека.