Српски рјечник

блијѐска f. Рисну) бли̏јешња̑к, m. Ц. г.) свјетлица испред очију (н. п. од ударца), das Blinken vor den Augen, scintillatio oculorum: полећеше му блијешњаци. cf. свијетњак [2], [свјетлац].