сви̏јетња̑к, m.(јуж.)1.der Leüchter, candelabrum [cf.керостац, чирак1]: Да ми живу ватру наложимо | Од столова и од свијетњака.2.(у Ц. г.)videблијешњак: полећеше му свијетњаци. [3.videсвитац1].
Речник дубровачког говора
сви̏јетња̄к мкукац који у љетњој ноћи свијетли. – Но̀ћас су у̀ ројевима лѐћели сви̏јетња̄ци.