Српски рјечник

бо̑р, бо̏ра, m. (pl. бо̀рови) 1. die Föhre (Kiefer), pinus silvestris Linn. [cf. 2 бора, борика 1]. 2. у заклињању говори се мјесто Бог: бора ми! Не умри, синко, за бора!  — Теби бору, дите Николица — О бора ти, драги господару.