Српски рјечник

бо̀туља, f. прим.) бо̏ца, f. (pl. gen. бо̑ца̑) eine Flasche, Bouteille, lagena, cf. [срче], гостара, боцун.
2. бо́ца, f. eine stechende Pflanze, plantae pungentis genus [xanthium spinosum L.].

Речник косовско-метохиског дијалекта

1. бо̏ца, е ж. једна врста старинских стаклених флаша које су имале споља испупчења као мале сисице, бо̏цке. — У В. 1 бо̏ца ж. исто само неспецијализовано значење. У RJA. 3. bȍca ж.
2. бо̑ца ж. у дечјем језику трн, бодља: Ти̏т, си̑не, бо̑ца!У В. 2 бо́ца, у RJA. 1. bóca ж. ни у једнога наведеног значења нема.