Српски рјечник

бо̏јаџија,* m. 1. der Färber, tinctor. cf. [vide] мастилац. 2. der Streiter, pugnator. cf. [vide] бојац [1].

Речник косовско-метохиског дијалекта

бојаџи̏ја, е м. занатлија који се бави машћењем пређе и од тога живи. У ДК. 1779 год. записано је у Приштини: Писа Милошь бояџiа ·е҃· гроша ꙊсопшемꙊ Ћоке.В. бо̏јаџија м., RJA. 1. bȍjaģija м.

Речник говора јужне Србије

Бојаџи́ја м (тур. boyaci) надимак (Врање).