Српски рјечник

бра̀ни̑к, брани́ка, m. 1. у пушке одоздо што покрива обарачу, der Bügel, cf. стража [3]. 2. vide усперица. 3. [vide забран.]

Речник косовско-метохиског дијалекта

Браник, а и. с. у ДК. записано 1778 год.: село Браник.

Речник говора јужне Србије

Брани́к м шума у Малом Русцу.

Речник говора Прошћења

бра̀нӣк, -и́ка, м.шума у којој се брани стоци да залази и пасе.