Српски рјечник

за́бран, m. ein gehegter oder auch offener Wald, in dem der Holzschlag verboten ist, silva septa. cf. забрана [1], браник [3], [брањевина, брањеница], дубрава [2]; шума [1].

Речник говора Прошћења

за́бран, , м.ливада или шума у којима је забрањено стоци да залази.Не дај говедима у забран, казниће те шумар.