бр̑лог, бр̄ло̏га м.ђубре, талог, нечистоћа: До̏шла во̏да, о̏днела шу̑шкор, оста̏вила бр̑лог.Гојб.(н. посл.). — Што се ва̑љате по те̑м бр̄ло̏гу! — У В.бр́лог м. значење нешто различно , у RJA. bŕlog м. c), d) и e).
Речник говора Прошћења
бр́́лог, -а, м. — 1.неуредно мјесто, неред, несложени материјал, разбацане ствари. — Среди то мало, та брлог.2.мјесто гдје дивљач лежи. — Кренуо се међед из брлога.