Српски рјечник

1. бу̏ра, f. der Sturmwind, procella (ital. bora). Бура се по приморју гдјешто зове и вјетар од краја (т. ј. са земље): Бура гони, враг се жени. [cf. граховкиња].
2. бу́ра, m. (ист.) vide буро.

Речник дубровачког говора

бу̏ра ж хладни сјевероисточни вјетар који не доноси кишу нити диже велике валове.Да̀нас се нѐ може на̀ риба̄ње, ве̏лика̄ је бу̏ра. изр. бу̏ра ма̏рча̄на̄ хладни сјевероисточни вјетар, који у приморским крајевима, по искуству, дува три пута у току мјесеца марта: око седмог, седамнаестог и двадесет седмог.