Српски рјечник

бу́ро, m. [јуж.] [cf. 2 бура] 1. der Dickwamst, abdominosus, ventrosus. 2. vide срдитко: што си се, буро, набурио?

Речник дубровачког говора

бу̀ро̄, а́ла м комад намјештаја с ладицама постављеним у окомитом низу, у којима се држала постељина, одговарајући одјевни предмети и рубље.Отво̀ри го̑рњӯ шкра̀бӣцу од бура́ла и ѝзвади два̑ чѝста̄ линцу́ла и дви̏је на̏влаке.