1. Буче, а м. село које је по ДК. 1770 год. припадало нурији попа Матеје у пределу Копаоника. У регистру РМ. није забележено. — В. и RJA. н. ово село.
2. бу̏че,
а ср. букова шума. —
У В. бу̀че, бу̀чета, значи друго , али
упореди бу̀кви̑к, букви́ка,
у RJA. bûčje ср. 1. бу́че с (
мн. бу́чики)
дем. од бука; млада буква. „Да не́си једно́ бу́че одсе́кја!” (Честелин). Бу́че с кладенац испод букве у Сувојници.
бу́чје с (
бу́че)
млада букова шума. „Све је бу́чје, не проо́ди се” (Доњи Стајевац).