Српски рјечник

бу̀љубаша,* [буљугбаша, буљумбаша] m. Anführer eines буљук, dux turmae, centurio.

Речник косовско-метохиског дијалекта

буљу̏баша, е м. у В. и у RJA. buļùbaša м. тур. böļüq-baši им. звање старешине једне сатније у јаничарској војсци, док је у Турској постојао јаничарски оџак.

Речник говора јужне Србије

Буљуба́ша м надимак (Барбаце)