2.ва̀љати, ља̑м, v. impf.1.werth sein, valere: ваља сто дуката, ваља царева града. cf.[vide]вриједити. 2.ваља ићи, man muss, oportet; коњ ваља, хљеб ваља, Pferd von nöthen, Brod vonnöthen, ваљаће то мени, das werde (kann) ich brauchen, поведи га, ваљаће ти гдје; ваљао ми је много, von Nutzen sein, prodesse.