Српски рјечник

вѐзилица вѐзи̑ља, f. die Stickerin, quae acu pingit: У везиље свилу куповати.

Речник косовско-метохиског дијалекта

вези̑ља, е ж. женско чељаде које показује особити дар у везу: Њи̏на Силими̏ја била је на гла̑с вези̑ља.И гле̑дна, и шараља, и вези̑ља. БМ.В. вѐзи̑ља ж. У Br. Iv. тако исто.

Речник говора Прошћења

вѐзиља, -е̄, ж.ђевојка која везе.Ми смо сестре везиље.