Српски рјечник

ве̏лики̑, ка̑, ко̑, adj. 1. gross, magnus. cf. [голем, голијемно, (голијевно) веле 2], вељи. 2. у велике, recht mitten drin, magnopere: има зрела грожђа у велике; раде људи у велике.

Речник косовско-метохиског дијалекта

вели̑ки, вели̑ка, вели̑ко прид. одређ. вид од ве̏лик, а, о: Попи̏јо је ову̑ вели̑ку ча̏шу пу̏ну сас и̏нтијаги.У В. ве̏лики̑, а̑, о̑ прид. 1).