Српски рјечник

вѝтица, f. 1. понајвише се говори pl. витице, die Haarlocke, cirrus. [cf. бикуље, ћапорак]. 2. (око Сиња) прстен без камена и без главе, који се зове и ве̏ра, ein glatter Fingerring, annulus. cf. [vide] бурма.

Речник говора Прошћења

ви̏тица, -е̄, ж.кика, плетеница.Она ђевојка има дугачку витицу низ леђа.