Српски рјечник

1. ве̏ра, f. 1. (ист.) vide вјера. 2. (око Сиња) vide [бурма 1] витица 2.
2. Ве́ра, f. вода у Плашкоме, која извире из Капеле и утјече у Дретуљу.

Речник косовско-метохиског дијалекта

ве̏ра, е ж. поред обичног значења и 1. туђин: Па̏јса ве̏ра.Иња ве̏ра.2. квалитет: Ово̑ је̏ло није ни̏кака ве̏ра. Пећ.Вала̑ ни̏каква ве̏ра не̏ беше би̑ло.У В. 1 ве̏ра, вје̏ра ж.

Речник дубровачког говора

ве̑ра ж вјенчани прстен.Хо̏тимице је иса́вала ли̏јевӯ ру̑ку на ко̀јо̄н је би́ла зла̑тна̄ ве̑ра.