вијѐнац, нца, m.(јуж.)1.der Kranz, corona. У нас је у овоме смислу вијенац само од цвијећа. 2.вијенац лука, смокава, паприка, Kranz, corona: родила трешња као вијенац. 3.(у Ц. г.)langes Kopfhaar, crines longi [videкика]: А просуше до паса вијенце.
Речник дубровачког говора
/вије́нац/изр.вије́нац чѐсна (о̀скорӯша̄)нанизан и сплетен у виду вијенца бијели лук и сл.– У су̀фиту је ва̏зда ви̏сијо вије́нац о̀скорӯша̄.