Српски рјечник

ву́ћи, ву́че̑м, v. impf. ziehen, schleppen, traho. [cf. потезати 1, теглити 1].

Речник говора Прошћења

ву̑ћи, ву́че̄мпотрзати к себи, привлачити.Ја не могу вући дрва.