Српски рјечник

поте́зати, по̀те̑же̑м, v. impf. 1. ziehen, schleppen, traho. [vide вући 1]. 2. vide [1] бацати [1]: Преко себе у Лаб потезаше, | Потезаше у Лаб и Ситницу. 3. на кантар, wägen, pendo, [vide мјерити 2].