Српски рјечник

га̏вра̑н, m. 1. der Rabe, corvus. [cf. 1 вран 1, галић, галовран, головран 1]. У народнијем пјесмама гаврани највише носе жалосне књиге и гласове о бојевима, и за то се многе пјесме почињу: Полећела два врана гаврана — 2. име коњу; види s. v. агазли.