го̄ве̏т, го̄ви̑м несвр.1.стајати на служби смерно и с десном руком на појасу, 2. или кад из поште стоји невеста држећи неку везену мараму обема рукама мало ниже појаса, обучена у невестинско свечано рухо за време док старији чланови задруге а нарочито гости ручају или вечерају, или док пију. Пре но што невеста почне да го̄ви̑ неко од укућана, за време свадбе најпре девер, па после деверова жена је изведе из друге собе међу госте, којима редом по старешинству прилази руци. Невеста го̄ви̑ док не добије разрешницу да може напустити гостинску собу и да може бити вољна да се мало одмори. Го̄ви̑ се стојећи у свечаном ставу и смерно. Не сме зверати нити с ким разговарати докле год го̄ви̑: Го̄ви̑ кај мла̑да неве̏ста. — Док сам би̑ла мла̑да и ја сам го̄ве̏ла. — Ка̏мо ви сна̑ша, што је не изве̏де деверови̏ца да го̄ви̑?! — Са̏г ма̏ло по ма̏ло па се губи̑ ста̑ри а̑дет сна̑ша да го̄ви̑. — 3.Фиг.стајати у нарочитом ставу без потребе: Што си стала те го̄ви̑ш кај да не̑маш никакву рабо̏ту? — У В. н.RJA. gòvjeti, gòvijêm (govim?). Из наведенога јасно је да је у RJA. код ове речи повучена једна погрешна тврдња као да тобож ова реч у наше време живи само у западном говору. И сва друга питања у вези са овом речи сад су примерима из овог дијалекта потпуно разјашњена.Исп.дива̑н.