Српски рјечник

1. ди̑ван, вна, вно adj. 1. wunderbar, mirabilis. 2. wunder schön, perpulcer.
2. дѝва̑н,* дива́на, m. 1. der Rath, die Rathsversammlung, senatus (?), consilium, vide вијеће, cf. сабор: Под оружјем на диван изиђе — Родитељи пород погазили, | Црн им био образ на дивану | Пред самијем Богом истинијем. 2. die Unterredung, colloquium. cf. [vide] разговор [1].

Речник косовско-метохиског дијалекта

дива̑н каже се псету кад се жели да оно шени: Ајде дива̑н.Чини дива̑н.Седи̑ дива̑н. Ово значење дошло из тур. divan durmak стати право и укочено са опуштеним рукама и чекати заповест. У тур. војсци некад се командовало: Divan dur! (Мирно!). Иначе арап. divan скуп, веће. Тур. највиши суд на В. порти, веће поред везира у провинцији напр. босански диван. У литератури divan врста поезије; врста рукописа divan jazi.У В. 2. дѝван, дива́на.