Српски рјечник

го̏дина, f. (pl. gen. го̏ди̑на̑) 1. das Jahr, annus, cf. [1 год 2, љето 2], годиште: Дуга ноћ, или дан (као) царева година. Сад је његова година, или у шали: његова и пасја година, т. ј. сад је као што он хоће. 2. Дубр.) вријеме, das Wetter, tempestas [vide вријеме 2]: данас је лијепа година; не смета му рђава година. 3. Хрв.) vide дажд, der Regen, pluvia. [4. vide годишњица; види s. v. 1 даћа.]

Речник дубровачког говора

/ го̏дина / изр. пла̏кат (цви́љет) ко љу̑та̄ го̏дина болно плакати да у срце дира.Гле̏да̄ о̀на о̀нӯ сво̀ју му̏ку и пла̏че̄ ко љу̑та̄ го̏дина. зла̑ го̏дина каже се дјетету или одраслом човјеку кад дуго ради неки посао, кад оклијева.Зла̑ го̏дино, хо̏ћеш ли се ви̏ше о̀бӯћ?