2.гри̑ња, f.(у Боци)1.die Schnur (z. B. Perlen), linea (margaritarum). cf.[vide][1]ни̑з. 2.н. п. смокава, ораха, ein Kranz)(z. b.Nüsse, corona (nucum). vide гротуља, cf.гривна.
Речник косовско-метохиског дијалекта
гри̏ња, е ж.мољац још док је у облику црвића што се нађе у забаченим вуненим стварима: Изе̏ла га гри̏ња. — У В. и RJA. grȋńa ж.
Речник говора Прошћења
гри̏ња, -е̄, ж. — 1.мољац. — Појела ми гриња одијело.2.препреден, лукав, лош човјек. — Велика си ти гриња.