1. Гр̏к, m. 1. der Grieche, Graecus. 2. (у Бачкој по селима зове се грк сваки човјек који држи дућан, der Kaufmann, mercator: гле, у овом селу Чивутин грк!
2. гр̑к,
гр́ка,
гр́ко (
гр̑ки̑,
ка̑,
ко̑,
comp. гр̏чи̑)
adj. bitter, amarus. [cf. горак.] гр̏к, гр̀ка, гр̏ко придј. горак, незаслађен. – Гр̀ка ми је ка̀фа, ста̏вићу јо̏ш ма̏ло цу̏кара.
гр̑к, гр́ка, -о — горак. — Ови кумпијер грк, не могу га јести.