гро̏хот [гроот, грот1] m.1.lautes Lachen, cachinnus: насмија се грохотом, или: у сав грохот; Ђевојчица воду гази, | Ноге јој се б’јеле; | За њом момче коња јаше, | Грохотом се смије — Грохотом се Иво насмијао. 2.(у Боци)vide[1]камењак[1], стијена: Просуо се бисер по грохоту.