Српски рјечник

стијѐна, f. (јуж.) 1. die Felsenwand, der Fels, saxum. [vide 1 камењак 1]. 2.  [Стијена] некако мјесто у Турској крајини: Те је шаље ка пећини Ст'јени — И до њега од Ст'јене диздару. 3. Дубр.) камен ма и мали, Stein, lapis [vide 1 камен 1]: удрио ме стијеном.

Речник говора Прошћења

стијѐна, -е̄, ж.велики камен, камена громада.Како повадисте ове стијене оволике?