гру́хати, гру̑ха̑м [грувати] v. impf.1.krachen wie die Kanone, tono: грухају топови. 2.Schlagen mit Krachen, percutio cum sonitu: шта грухаш то дијете. 3.грухати кукурузе, т. ј. у чардаку на љеси тући клипове маљем, да зрневље пропада кроз љесу, а окомци остају горе, abschlagen, decutio. cf.[vide]обијати[2]. 4.грухати јечам, кад хоће да се меље, т. ј. тући га да би се очистио од осја, enthülsen (die Gerste vor dem Mahlen), spoliare siliqua hordeum molendum. cf.[vide]грушити[2].